U prvom, nacelnom delu, autor polazi od toga da jedna mala zemlja, kao sto je nasa, ne moze realisticki ocekivati jednakost, pa cak ni punu ravnopravnost u odnosima sa SAD kao planetarno dominantnom silom. Zato se, prema njemu prema SAD moramo odnositi pragmaticno. To za njega ne znaci da nema nikakvih sansi da sa uspehom otvoreno i odlucno postavimo pitanje i nasih nacionalno-drzavnih interesa i prava kad nastojimo da ih sto vise uskladimo sa interesima i pravima te najmerodavnije i najsilodavnije (...) zemlje. Ekstremni pragmaticari kod nas potcenjuju opasnost principijelisticke reakcije dobrog dela naroda ako snishodljivo preteruju sa popustanjem i prilagodjavanjem. Za nas je najrelevantniji slucaj i najbolji primer za ugled Grcka. U nasim odnosima sa SAD, prema autoru, cesto dolazi do nesporazuma izmedju ostalog i zbog sustinskih razlika u shvatanjima nacije i religije kao i njihovog odnosa sa drzavom. Tim razlikama i nesporazumima posvecena su dva preostala dela ovog teksta. (shrink)